Alen Omić. Dvadesettri godine, 216 centimetara. Rođen u Tuzli, naturalizovani Slovenac, trenutno košarkaš španskog kluba Herbalajf Gran Kanarija. Definitivno jedan od najvažnijih (“najvrelijih”) slovenačkih košarkaša u ovom trenutku.
Možda će se neko od vas iznenaditi što sam ga predstavio kao slovenačkog košarkaša, pa da objasnim priču od početka.
Alen je rođen u Tuzli, gde je proveo najveći deo svog detinjstva, ali košarkaški je 99,9 odsto obrazovan u Sloveniji. U Bosni i Hercegovini je, u stvari, bio fudbalski golman i košarkašku loptu nije dodirnuo sve do svoje 14. godine, kad ga je u osmom razredu osnovne škole zapazio košarkaški menadžer Enes Trnovčević. Sa 194 centimetara Omićeve visine to i nije bilo tako teško, mnogo teže je bilo Alena uveriti da fudbal zameni košarkom. Trnovčević mu je prišao, pitao ga gde živi, i zatim otišao kući njegovih roditelja. Uspeo je da ih ubedi da dečak zaboravi na golmanske rukavice i obuče košarkaški dres. Samo dva meseca je trenirao, ili tačnije rečeno – učio o košarci, a već je dobio priliku i otišao u Sloveniju.
Prva stanica bila mu je Črnomelj, i lokalni klub Kup koji se takmičio u nižim ligama. Omić je igrao za mlađe kategorije Kupa, a posle tri godine preselio se u Zlatorog Laško, gde ga je trenirao Aleš Pipan. Tamo je igrao za oba juniorska tima. Još kao tinejdžer se izboro za mesto startnog centra i u prvom timu, pa je u svojoj poslednjoj sezoni u Laškom imao je u ABA ligi prosek 9,5 poena i 6,1 skokova po utakmici. Tog leta igrao je za mladu slovenačku reperzentaciju na EP 2013, a posle toga, kao i u većini drugih talenata, logičan put je bio ka Stožicama, i dresu Olimpije. Alen je malo poranio, pa je već krajem avgusta 2012. potpisao sa Olimpijom četvorogodišnji ugovor. Zadržao se tamo tri sezone, a prošlog leta su i klub i igrač zaključili da je najbolje da on potraži novi izazov. Zašto?
Alen je imao žarku želju da se oproba u jačem takmičenju, jer sa Union Olimpijom u prvoj sezoni je igrao u Evroligi (5 poena i 3,8 skokova u proseku na deset utakmica), dve sezone igrao je u Evropskom kupu (10,6 i 5,5 poena i 6,1 skokova na 31 utakmici) a već se probio i do dresa slovenačke reprezentacije. Uz to, poslednja dva leta je proveo u SAD, gde je na Letnjoj ligi bio čan Bruklina u Orlandu, i Denvera u Las Vegasu. U njegovoj poslednjoj sezoni u Ljubljani na nekim utakmicama bila je vidljiva prezasićenost i osećaj da je jednostavno prerastao okruženje. Uz to je sa Olimpijom ostao bez tri titule nacionalnog prvaka, slaba uteha su mu bila dva Superkupa. Pravog motiva, gladi za napredovanjem svakog dana, pa čak ni borbe za preživljavanje više nije bilo. Uprkos tome što je bio promovisan u ulogu vođe tima – ali to očigledno nije odgovaralo onome što mu je sudbina namenila…
Sa Ljubljačanima je imao potpisan ugovor za još jednu sezonu, pa je bila i logična želja u Zmajevom gnezdu da ga prodaju. Nije zanemarljiva činjenica da je iznos Omićevog ugovora za četvrtu sezonu u zeleno-belom dresu bio takav da bi ga Olimpija jedva mogla ispoštovati. Uz to, u ABA ligi nije uspeo da se probije među prvih deset skakača takmičenja, igrao je pod pritiskom koji nije mogao da izdrži, pa ni utisak nije bio najbolji. U klubu su bili svesni da se sa svakom nedeljom, ili mesecom bliži kraj ugovora, i da bi nekako umanjili štetu doneta je jasna odluka – prodaja. Prema nekim nezvaničnim informacijama (u timu oh nikad nisu oficijelno potvrdili) od obeštećenja koje je Olimpija istakla za otkup Omićevog ugovora mogao bi se kupiti mali dvosoban stan u Ljubljani.
Herbalajf Gran Kanarija je najviše bila zainteresovana za usluge košarkaša koji je dugo vremena pokazivao da ima veći potencijal nego što prikazuje na terenu. To je bilo najočiglednije u reprezentativnim utakmicama, kada je Alen imao jaku podršku sa klupe selektora Jurija Zdovca, kao i nenadmašnog organizatora pikenrol igre – Gorana Dragića. Sve ovo je primetio jedan od najvećih španskih košarkaških trenera svih vremena Aito Garsija Reneses, koji je bio u potrazi za igračem koji će zameniti Valtera Tavaresa, zvezdu tima koji je potpisao ugovor u NBA ligi. Danas možemo reći da se iskusni trenerski mačak nije prevario.
Alen Omić igra fantastično! Na utakmicama španske Endesa lige njegov indeks se kreće između 7 i 23 poena, ima između 3 i 13 skokova. Već u prvoj utakmici lige protiv San Sebastijana (Grimau, Urtasun, Vrkić, trener Ponsarnau) imao je dabl-dabl učinak. Bio je MVP 15. kola, kada je u pobedi protiv Huventuta (Malet, Vidal, Suton) ubacio 18 poena (7/7 za dva, 4/6 penali) i završio utakmicu sa 30 indeksnih poena! Prošlog vikenda pomerio je letvicu, odigravši utakmicu (dosadašnjeg) života i postigavši 15 poena za svoj tim protiv Barselone.
u Areni Gran Canaria 8.696 gledalaca je uvereno da na tom ostrvu imaju centra koja bi mogao da postane jedan od najskupljih dragulja u vitrini “žutih!. Barsi je za manje od 27 minuta ubacio 23 poena (9/12 za dva, 5/8 penali), 6 puta je uspešno skočio (3 + 3) i dodao 2 asistencije za konačan indeks 32!!! Bio je bolji strelac od sva tri centra Barselone – Tomića, Lavala i Samjuelsa, koji su zajedno postigli samo 21 poen i ukupno imali indeks korisnosti 16! Istina je da je to samo mala uteha u porazu Gran Kanarije (81-96), ali ova utakmica jasno govori da je Alen Omić trenutno na nivou najboljih centara Španije, pa i Evrope.
Alen igra važnu ulogu u Aitovoj koncepciji igre, i to je primetno od trenutka kad je došao na ostrvo. Glavne karakteristike u napadu su mu: igra na pikenrolu, borba za prostor i poziciju da primi loptu na ivici raketa, kao i igra 1on1 sa što manje driblinga. Odlikuje ga čvrsto i pravovremeno postavljanje blokova u napadu za dobre strelce spolja. U odbrani sjajno zatvara i skače, dok u odbrani od pikenrola brzo iskače na igrača s loptom (pod uglom od 90 stepeni) i munjevito se vraća svom centru. Svojom visinom od 216 cm prisiljava protivničke centre da izlaze iz reketa i pokušavaju da šutiraju spolja.
Iako nije prva opcija u napadu, Omić stalno traži loptu što je itekako važno u ofanzivnoj igri Gran Kanarije. Pokušava da bude opasan po koš u svakom trenutku. U osnovi je to ista ona igra na kakvu nas je navikao dok je bio u Stožicama, u dresu Olimpije. Pre se može opisati kao klasični “teški” centar, nego kao univerzalne atlete kakve su sada u trendu u Evropu (Hajns, Veseli, Danston, Tjus). U Španiji je u prilici da se ogleda u igri sa mnogim odličnim centrima; Burusis, Ajon, Tomić. Ova trojica se izdvajaju, ali im Alen “diše u vrat”. Trenutno ima drugu minutažu u timu Gran Kanarije. Poboljšao je procenat šuta za 2 poena (67%), ima sjajnih 7,4 skokova po utakmici (četvrti ukupno i treći defanzivni skakač), ima indeks 17,1 sa kojim je četvrti centar u celoj Endesa ligi, iza Burusisa, Tomića i Muslija.
U ovoj sezoni igra ono što najbolje odgovara njegovim karakteristikama. Ne gubi vreme u kreiranju igre tima zadržavajući loptu, ali zato ekipu obilato pomaže svojim blokadama. Neopterećen, lako se kreće u napadu, često ume da atraktivno zakuca. Alen nije zamišljen u ulozi lidera, ali svojim igrama lako bi to mogao postati! Napade često završava, ali nikad na silu i ne “za svoju dušu.” U odbrani pokazuje izuzetnu posvećenost i mnogo energije, sjajno zatvara i “fajta” se za prostor.
Gran Kanarija je potpisala sa Alenom Omićem dvogodišnji ugovor. U njemu je klauzula da, ako neko poželi da ga otkupi pre isteka ugovora, mora platiti obeštećenje pet puta veće od onog koje je dobila Olimpija, i za koje bi sigurno mogao da se kupi dvocifren broj stanova u Ljubljani.
Miha Penko/kosmagazin.com
