Jučer je u Madridu bila promocija knjige o Mirzi Delibašić najboljem sportisti Bosne i Hercegovine svih vremena.
U Madridu je bio uvaženi kolega Aleksandar Ostojić sa kosmagazin.com, tekst prenosimo u cijelosti i bez izmjena
„Na bekovima Hose Luis Ljorente, Visente Ramos, Karmelo Kabrera i Vejn Brabender, krilni centar Valter Ščerbiak, na „petici“ Nejt Dejvis… To je ekipa, osim ako nekoga nisam prepoznao, koju je danas u Madridu „okupio“ Mirza Delibašić. Došli su na promociju knjige „Kralj Mirza“ koju je napisao publicista Huan Eskudero, pedantni istraživač košarkaške prošlosti, autor knjige o Draženu Petroviću. Formalni domaćin bio je Ljorente koji je otvorio skup, zatim je govorio autor knjige i na kraju moja malenkost. Rekao sam da mi je čast što me je autor pozvao da napišem prolog, i dodao da sam imao dvostruki privilegiju – da Mirzu gledam kao igrača od početka do kraja njegove blistave karijere i da ga lično upoznam, da sa njim budem prijatelj.
Akt se pretvorio u spontani razgovor u kome su nekadašnji Mirzini saigrači pričali o njemu, a ja sam morao da odgovaram na brojna pitanja o jugoslovenskoj košarci, o igračima, trenerima, tajnama uspeha našeg basketa. Ređale su se anegdote, od Ljorenteove da je Mirza za dve nedelje naučio da igra „mus“ (igra kartama) i odmah počeo da „dere“ saigrače, do Ščerbijakove priče kako se povredio imitirajući Mirzu:
-Nisam igrao sa njim, ali sam ga gledao i čak pokušavao da “skinem“ neke od njegovih pokreta. Na jednom treningu pokušao sam da izvedem njegov „roling“ i ušinuo se…
Karmelo Kabrera je ispričao da je jednom kao gledalac, u Valjadolidu, video nešto što nije ni pre ni posle:
-Mirza je bio na jednoj strani terena a loptu je dodao saigraču na drugoj tako što je loptu poslao pasom o parket usred reketa. Bilo je bar 20 nogu i ruku ali on je nepogrešivo video prostor da pošalje loptu saigraču…
Bilo je vrlo emotivno slušati ljude kako sa puno ljubavi i topline govore o Mirzi Delibašiću koji je samo dve godine nosio dres Real Madrida, ali je i za to kratko vreme uspeo da postane legenda, da ostavi neizbrisiv trag i prijatelje za sva vremena. Mirzini sinovi moraju biti ponosni na oca koji je ljudskim i sportskm kvalitetima postigao da ga u Madridu pamte skoro 4 decenije posle odlaska. Knjiga Huana Eskudera (o kojoj ću drugi put jer je još nisam pročitao) doprineće očuvaju mita o velikom, nezaboravnom Mirzi.
Aleksandar Ostojić / kosmagazin.com
