Mcihael Jordan je jedan od najboljih košarkaša svih vremena. Ako pitate djecu rođenu osamdesetih i devedesetih, nema dileme da je i najbolji.
Oni rođeni nešto kasnije možda će reći da je to Kobi Brajant, neke novije generacije da je Lebron James.
Nikola Jokić dobio je najveći ugovor u historiji NBA lige i sa 270 miliona dolara za pet sezona u Denver Nagetsima, nema mu ravnog.
To ne znači da je i najbogatiji, jer je od aktivnih igrača Lebron James postao milijarder.
Stef Kari ozbiljno zarađuje mimo terena, što je radio i pokojni Kobi, koji je svojim prirodnim genijem uspio da pozlati sve čega bi se dotakao.
A baš uporedo sa terenom se gradi pijadestal popularnosti koji velikim djelom diktira ukupnu zaradu brojnih NBA zvezda.
Evo nedavno je Dža Morant privukao pažnju rekavši da bi “skuvao” Jordana jedan na jedan, iako teško da će prići i blizu Jordanovom uspjehu. Pričali su isto i drugi košarkaši, pa su bivali “skuhani”. Pitajte samo O Džej Meja.
Jokić je jedan od rijetkih koji iskače iz ovog modernog šablona, gdje morate da budete sveprisutni na internetu i po medijima da biste bili popularni u NBA.
Nema ga na društvenim mrežama i živi povučeno. Kad završi posao u sezoni, dođe kući i jaše konje, igra kolo i narodski rečeno – boli ga uho za sve.
Ne mješa se koliko u politiku i ne bori se za prava manjina u Sjedinjenim Državama, odradi ono što se od njega očekuje i to trenutno radi bolje od ostalih.
Zato njegova zarada oslikava isključivo ono što uradi na terenu. Kod mnogih drugih igrača, stvari su išle potpuno drugačije.
Dakako, jedan od njih je i čuveni Jordan, zahvaljujući kom je brend sa čuvenim “džampmen” logom, nedavno premašio godišnji obrt od pet milijardi dolara.
Vjerovali ili ne, za godinu dana, Jordan od toga dobije ček veći od 150 miliona dolara, ili više od pola ukupnog Jokićevog petogodišnjeg ugovora.
jordan je tokom karijere zaradio oko 95 miliona zelenih novčanica zahvaljujući svojim bravurama na terenu.
Teško je i pobrojati sve koliko je puta bio najbolji strijelac, defanzivac, šampion u dresu Čikago Bulsa… Kad se sve sabere, broj trofeja je impozantan.
Činjenica da je volio da se kocka, da puši skupe cigarete i igra bejzbol i golf, da se takmiči i sa članovima svog obezbjeđenja i poriv da pobjedi u bilo kojoj igri, učinili su ga ikonom među košarkašima.
Međutim, novca bi u njegovom džepu bilo svakako mnogo manje da nije bilo čovjeka po imenu Tinker Hetfild.
Tinker je osamdesetih bio sportista u Oregonu i diplomirao je arhitekturu pa je počeo da radi u Najkiju kao dizajner zgrada i prodavnica.
Njemu se 1985. godine uloga promenila u vrijeme kad je ova sportska kompanija imala probleme sa prodajom.
Ribok je bio daleko uspješniji, u to vrijeme se verovalo da su košarkaši na unutrašnjim pozicijama budućnost i da njima treba davati sponzorski novac i Najkiju je bilo potrebno nešto zaista veliko da ih pokrene.
Otpuštali su radnike, promet se prepolovio i onda je jedna, naizgled jednostavna ideja zavrtela točak i pokrenula celu priču.
Organizovali su 24-časovno takmičenje i najbolji dizajn je pripisan spomenutom Tinkeru Hetfildu, koji je molio da učestvuje.
Najk Er Maks 1 je bio njegov prvi projekat i kreirao ga je po uzoru na jednu zgradu koju je vidio u Parizu, sa željom da otkrije unutrašnjost patike.
Koja je Jordanova uloga u cijeloj priči? On je u to vrijeme bio već gotovo presjekao da napusti “svuš” kompaniju i nije to uradio zbog jednog Hetfildovog poteza.
Iako su se u upravi protivili ovako radikalnom dizajnu, prodaja je eksplodirala i na to već niko nije mogao da se žali.
Ipak, dva čovjeka koja su bila u vrhu Najkija Piter Mur i Rob Straser, prvi dizajner i potpredsjednik, zadali su udarac “svojoj” kompaniji.
Hteli su da započnu sopstveni posao, a pošto je Džordanov ugovor sa Najkijem isticao, bilo je pitanje gde će otići.
Ispostavilo se da je plan spomenutog tandema da odvuku Jordana za sobom, pa je Mur i sve dizajne “džordanki” poneo sa sobom.
Poteškoća je bila što je Najki imao pet nedelja od tog trenutka da “Air Jordan III” predstavi svojoj sportskoj zvezdi.
Tinker je tada otišao do Majkla da bi video šta ovaj hoće i kakvu tačno patiku želi.
Vratio se u Oregon sa idejama i dve su bile jasne, srednje duboka patika sa egzotičnim printom od kože.
Foto: Reuters / Stringer / Guliver
Tri nedelje kasnije, kada su iz Najkija otišli da predstave patike košarkašu, Jordan je četiri sata kasnio na sastanak – začudo, jer je igrao golf sa Murom i Straserom.
Već je praktično bio presekao da promeni sponzora, da potpiše za “Van Grak” i da je to uradio, verovatno nikada ne bismo videli čuveni logo.
Ono što u Najkiju nisu znali, jeste da je Hetfild tajno razvijao “džampmena” i to je bilo dobitna karta kod Džordana.
Iako je rekao ljudima iz Najkija više protokolarno: “Dajte da vidim šta imate”, Tinker je izvukao zeca iz šešira.
Paralelno je razvijao Jordanov lični logo i stavio ga na jedne patike, dok je na one “za javnost”, odnosno menadžment Najkija, stavio firmin prepoznatljivi logo.
Džordana je oduševila ideja da ima svoj brend u sklopu drugog, većeg brenda i to ga je kupilo, više nego da samo inkasira ček.
Taj ček danas iznosi stotine miliona dolara, pa za dve godine u trenutnim okolnostima premašuje Jokićevu petogodišnju platu.
Bilo kako bilo, Majklu se svidIo i dizajn “Air Jordan III” patika i nosio ih je u trenutku kada je sa linije za slobodna bacanja skočio na čuveno zakucavanje.
Sve nakon toga je i po Najki i po Džordana i njegov brend išlo uzlaznom putanjom, a Majkl je do danas zaradio više od milijarde samo od jendog od najunosnijih sponzorstava u Historiji sporta.
Zanimljivo je da je ovih 150+ miliona godišnje čak četiri puta više od bilo kog aktivnog NBA igrača.
Tinker Hetfild je tako dobio epitet čovJeka koji je jednim potezom spasao Najki, jer je firma sa pada na 50 odsto svog prometa od sredine osamdesetih, zahvaljujući Jordanu ponajviše, porasla čak 42.000 odsto do 2020. godine.
To je Jordanova zaostavština, koga možda neki igrač nadmaši po broju MVP priznanja ili titula, ali teško da će nadmašiti sveukupni lik onoga što predstavlja u historiji igre pod obručima.
