Godina 1987. bila je više nego zlatna za ondašnji jugoslovenski sport, posebno juniorski, što je istovremeno bilo značajno i za seniorski jer su titule na velikim takmičenjima garantovale lepu sportsku budućnost. Ako se ne varam, prvo su mladi košarkaši u avgustu u Bormiju postali juniorski prvaci sveta, potom su to isto u oktobru ostvarili mladi fudbaleri u dalekom Čileu, a u decembru su u Rijeci najbolji na svetu postali i rukometaši. Mladi vaterpolisti bili su “samo” prvaci Evrope i treći na svetu, a ako je malo – te godine se rodili su se, recimo, i Novak Đokovic i Filip Filipović…
Pošto je ovo košarkaški portal ja ću, naravno, o Bormiju. Tog 5.avgusta 1987. Jugoslavija je sedmom pobedom u isto toliko mečeva postala juniorski prvak sveta savladavši u finalu, drugi put na turniru, strašnu ekipu SAD. Međutim, i pre tog finala bilo je mnogo toga za priču. Ona zapravo počinje 1985. kada je Košarkaški savez Jugoslavije mlađe selekcije poverio Svetislavu Pešiću, tada treneru Bosne. Već te godine Pešić je napravio sjajnu selekciju i sa kadetima Jugoslavije osvojio Evropsko prvenstvo u Ruseu (Bugarska). Godinu dana kasnije ista generacija, sa neznatnim izmenama, postala je juniorski prvak Evrope u Gmundenu (Austrija). Vlade Divac je odmah po sletanju iz Madrida, gde je sa seniorskom reprezentacijom osvojio bronzanu medalju, požurio na Staru planinu kod Pirota gde su ga čekali drugari. Kruna generacije bilo je Svetsko prvenstvu u Bormiju, ali pre toga, u junu, četiri bisera te zlatne generacije osvojili su bronzu na seniorskom prvenstvu Evrope u Atini. Reč je o Aleksandru Đorđeviću, Toniju Kukoču, Dinu Rađi i Vladi Divcu.
Pešić je u Bormio poveo ove igrače:
Zoran Kalpić, Luka Pavićević, Nebojša Ilić, Toni Kukoč, Miroslav Pecarski, Teoman Alibegović, Aleksandar Đorđević, Samir Avdić, Vlade Divac, Radenko Dobraš, Dino Rađa i Slaviša Koprivica.
U prvoj utakmici u grupi pobeđena je Kina sa 126-79. Najefikasniji su bili Rađa sa 19, Dobraš sa 18, Ilić sa 17 i Divac sa 15 poena. Identičan broj poena dat je i Nigeriji u drugom meču, bilo je 126-82, Rađa je opet dao 19 poena, Pecarski 18, Alibegović 13. Treći rival bila je Australija sa Lukom Longlijem, Bratkeom, Šonom Hilom i Vlahovim. Bilo je 86-73 za “plave”, a najefikasniji su bili Rađa (23, Ilić 19 i Divac (11).
Onda je usledio duel sa SAD, sigurna pobeda od 110-95 uz antologijsku partiju Tonija Kukoča koji je dao 37 poena šutirajući trojke 11/12! A za Amerikance su igrali Kevin Pričard, Lari Džonson, Geri Pejton, Stejsi Ogmon, Dvejn Šincijus, Lajonel Simons, Skot Vilijams, Brajan Vilijams, Labradford Smit…Sve buduće NBA zvezde. Trener je bio Lari Braun koji od tada ne voli naše igrače. Uz Kukoča, Amerikance je “punio” i Neša Ilić, strelac 22 poena, dok je Dobraš dodao 10.
Sledila je još jedna egzibicija i pobeda nad Portorikom 139-100. Pecarski je dao 22, Luka Pavićević 21, Neša Ilić 20.
U polufinalu rival je bila Nemačka sa Redlom i Harnišom. Bilo je 89-64, a Nemci su tada “ošacovali” Svetislava Pešića i već te jesni doveli ga za selektora njihovog seniorskog tima. Kruna njegovog rada desiće se 1993. kada je Nemačka u Minhenu postala prvak Evrope.
Na redu je bilo finale, novi duel sa SAD. Lari Braun je spremio taktiku za Kukoča, ali je i naš Kari Pešić smislio lukavstvo za renomiranog kolego: umesto na Kukoča, kao u prvom meču, igraće se na centre. Rezultat je bila sigurna pobeda od 86-76, uz briljatnu igru Divca (21 poen) i Rađe (20) dok ih je pratio Ilić sa 14 poena.
Kakav tim, strašan tim…Prosek od 108 poena po meču. Festival ofanzivne košarke. Toj generaciji dugujem knjigu o njihovom trijumfu u Bormiju. Nadam se da će biti za okruglu 30. godišnjicu 2017. Sticajem okolnosti, ovog 5.avgusta čekam Svetislava Pešića. U avgustu smo obično u rodnom kraju, on u Pirotu (iako je rođen u Novom Sadu), ja u Knjaževcu. Deli nas šezdesetak kilometara. Pre nekoliko godina ja sam sa suprugom išao u Pirot, sada čekamo Karija i Veru Pešić u Knjaževcu…
Za kraj, evo i zbirne statistike naših igrača iz Bormije te zlatne 1987.
IME G FT % PF Pts
Rađa 7 14/28 50 25 104
Kukoč 7 7/14 50 12 103
Ilić 6 13/17 76.5 18 92
Divac 7 14/23 60.9 25 88
Pecarski 6 15/22 68.2 20 75
Pavićević 7 15/23 65.2 17 72
Dobraš 7 11/12 91.7 9 63
Đorđević 7 10/19 52.6 24 61
Avdić 5 14/14 100 10 29
Kalpić 5 2/4 50 13 28
Alibegović 5 5/9 55.6 10 27
Koprivica 5 2/4 50 10 20
Na EP za kadete u Ruseu trener Pešić je vodio sledećí tim:
Emilio Kovačić, Nenad Trunić, Zoran Kalpić, Toni Kukoč, Slaviša Koprivica, Nebojša Ilic, Nebojša Razić, Dragan Milutinović, Vlade Divac, Dževad Alihodžić , Nenad Videka i Radenko Dobraš.
Na juniorskom PE u Gmundenu reprezentacija je bila u skoro istom sastavu:
Ivica Gulin, Luka Pavićević, Nebojša Ilić, Toni Kukoč, Aleksandar Đorđević, Samir Avdić, Vlade Divac, Radenko Dobraš, Dino Rađa, Slaviša Koprivica i Teoman Alibegović.
Vladimir Stanković / kosmagazin.com
