Željko Obradović je sa devet titula rekorder u košarci. Tekst o rekorderima Lige šampiona u svim sprtovima prenosimo iz Politike.rs u cijelosti.
Koliko je veliko ono što je Željko Obradović postigao u košarci najbolje se vidi kada se na jednom mestu poređaju svi oni – i igrači i treneri – koji su pisali istoriju Kupa evropskih šampiona (Evrolige). A on je tu bez premca, kad je reč o pet „velikih” sportova: fudbal, košarka, odbojka, rukomet, vaterpolo. Ako se računaju i „mali”, ispred od njega je samo beloruski stonoteniser, srpski zet Vladimir Samsonov,piše Politika.rs.
Najsvežiji završetak sezone Lige šampiona, u vaterpolu, prošlog vikenda, izdvojio je našeg reprezentativca Andriju Prlainovića koji je s mađarskim Solnokom osvojio svoju petu titulu u poslednjih sedam sezona: 2011. Partizan, 2012. i 2015. Pro Reko, 2013. Crvena zvezda, 2017. Solnok). To ga je dovelo na deobu drugog mesta u tom sportu, sa italijanskim golmanom Stefanom Tempestijem (Pro Reko 2007, 2008, 2010, 2012, 2015). Nedostižan je, već četiri decenije, naš Đorđe Perišić koji je do svih šest titula stigao s Partizanom (1964, 1966, 1967, 1971, 1975, 1976).
Perišić je u vaterpolu „kopirao” fudbalski rekord Fransiska Henta koji je jedini učestvovao u osvajanju prvih šest Realovih titula (1956-1960, 1966). Šesta je obezbeđena pobedom protiv Partizana, u Briselu 1966 (2:1), a sedma je stigla tek 32 godine kasnije, u finalu protiv Juventusa (1:0, strelac nekadašnji Partizanov igrač Mijatović).
Iza Henta su Di Stefano i još šestorica njihovih saigrača iz te najslavnije Realove generacije, zatim stubovi Milanove odbrane Paolo Maldini i Alesandro Kostakurta (obojica 1989, 1990, 1994, 2003, 2007). Svima se vodi da imaju po pet titula, mada Kostakurta nije igrao finala 1994. i 2007. Klarens Sedorf predvodi grupu igrača sa četiri pehara Lige šampiona i jedini je to takmičenje osvajao s tri različita kluba (1995 Ajaks, 1998, Real, 2003, 2007 Milan). Po četiri imaju i Mesi, Inijesta, Čavi, Pike (Barselona 2006, 2009, 2011, 2015) i Fil Nil (Liverpul 1977, 1978, 1981, 1984).
Trojica fudbalera koji su sa Zvezdom, 1991, bili prvaci, imaju po dve titule: Miodrag Belodedić (Steaua 1986), Dejan Savićević (Milan 1994) i Vladimir Jugović 2 (Juventus 1996). Belodedić je prvi igrač u istoriji takmičenja sa dve titule u dva različita kluba.
Kad je reč o trenerima, samo dvojica su po tri puta bili na vrhu Evrope: Bob Pejsli (Liverpul 1977, 1978, 1981) i Karlo Ančeloti 3 (Milan 2003, 2007, Real 2014). Računajući i igračku karijeru, Ančeloti ima pet titula (u dresu Milana šampion 1989. i 1990). Sedamnaest stručnjaka ima po dve, među njima trojica koja su to ostvarila u poslednje dve decenije: Žoze Morinjo, Đosep Gvardiola i Jup Hajnkes.
Željko Obradović se u košarci izjednačio s najvećom sportskom institucijom. I košarkaška sekcija Reala i on imaju po devet titula. Obradović je istoriju pisao s pet klubova: Partizan 1992, Huventud 1994, Real 1995, Panatinaikos 2000, 2002, 2007, 2009, 2011, Fenerbahče 2017. Košarkaš Dino Menegin, koga je u zvezde lansirao naš stručnjak Aleksandar Nikolić, ima sedam (Vareze 1970, 1972, 1973, 1975, 1976, Milan 1987, 1988). Po pet – Kliford Luik 5 (Real 1964, 1965, 1967, 1968, 1974), Aldo Osola (Vareze 1970, 1972, 1973, 1975, 1976) i Fragiskos Alvertis (Panatinaikos 1996, 2000, 2002, 2007, 2009). Sedmorica imaju po četiri titule (jedan od njih je Šarunas Jasikevičijus) a 35 košarkaša po tri: u tom društvu su i Dejan Bodiroga (Panatinaikos 2000, 2002, Barselona 2003) i Zoran Sretenović (1989-91). Lolo Sainz ima zbirno šest (sve s Realom), četiri kao igrač – 1964, 1965, 1967, 1968, a dve kao trener – 1978, 1980. Uz našeg Svetislava Pešića (Bosna 1979, Barselona 2003) jedini je osvajao ovo takmičenje i kao igrač i kao trener.
U odbojci je zbirno na vrhu legenda moskovskog CSKA Jurij Česnokov sa sedam (kao igrač 1960, 1962, kao trener 1973-75, 1986, 1987). Od igrača, sa istim klubom po pet imaju Andrej Savin (1975, 1977, 1982, 1983, 1986), Jurij Starinski (1973-75, 1977, 1982), Jurij Sapega (1986-1989, 1991) i Andrej Kuznjecov (1986-89, 1991). Među četvorosutrukim prvacima su i: Andrea Sartoreti (1992-94 Ravena, 1997 Modena), Marko Brači (1996-98 Modena, 2002 Mačerata), Maksim Mihajlov (2012, 2015-17 Zenit), Sergej Tetjuhin (2003, 2004, 2008, 2014) i Dmitrij Fomin (1993, 1994 Ravena, 1999, 2000 Sisli Trevizo), kao i ruski trener Vladimir Alekno (2012, 2015-17) koji poslednjih godina vlada sa Zenitom. Naš selektor Nikola Grbić je kao igrač tri puta bio na vrhu (2000 Sisli, 2009 Trentino, 2013 Kuneo).
U rukometu su rekorderi igrači Barselone David Barufet (golman) i Čavijer O` Kalahan, sedmostruki pobednici (1991, 1996, 1997, 1998, 1999, 2000, 2005). Toliko ima i njihov nekadašnji saigrač Andrej Šćepkin (golman) ali u finalu 2005. nije ulazio u igru. Posle Barselone bio je prvak i s nemačkim Kilom, 2007. Do šest titula taj sastav katalonskog kluba vodio je stručnjak Valero Rivera, a u prvom šampionskom sastavu (1991) bio je i Veselin Vujović koji ima dva pehara sa šabačkom Metaloplastikom (1985, 1986).
Ako se računaju i ostali sportovi, beloruski stonoteniser, srpski zet Vladimir Samsonov je bez premca. Pre tri nedelje na svoj impresivni konto dodao je 12. titulu: Borusija, Diseldorf – 1997, 1998, 2000, Šarlroa – 2001-04, 2007, Orenburg – 2012, 2013, 2015, 2017). Devet ima Nemac Jorg Roskopf (7 Borusija, 2 Genern) koji je svoje poslednje dve osvojio kao saigrač našeg Slobodana Grujića u nemačkom Genernu (2005, 2006).
Politika.rs
