Trofeji Cibone nezamislivi su bili bez Mihovila Nakića. Krilni igrač kojeg je u svim situacijama na terenu krasila staloženost na terenu.
Razgovarali ranije sa legendarnim igračem Vukova, a tema je bila druga titula u Budimpešti protiv Žalgirisa, odigrana 3. aprila 1986. godine. Bio je i kapiten Zagrepčana te sezone, nakon odlaska Andre Knege u Španiju.
Gospodine Nakiću drugo finale Kupa evropskih prvaka igrali ste protiv Žalgirisa. Da li je tim iz Kaunasa uz Cibonu bio najbolji u Evropi?
Da, upravo to je bilo pravedno finale. Posebno iz razloga što su sastale se dvije ekipe koje u svojim timovima nisu imale stranaca.
Cibona je igrala svoju poznatu zonu, Pavličević je vas stavio na peticu, Čutura i Ušić bili na krilnim pozicijama?
Na petici su mi još pomagali Arapović i Vukičević. Trener Pavličević je u petorku stavio Ušića koji je odigrao jako dobro. Čutura je uvijek bio pouzdan kad god bi ušao u igru, i on je dao svoj doprinos. Naravno uz Dražena i Cvjetičanina.
Mnogi će se složiti da ste vi odigrali i ključnu ulogu. Blokadom u prvom poluvremenu uveli ste u nervozu Sabonisa?
Sabonis je bio jako nervozan. Sjećam se da je poslije toga bez ikakvog povoda udario Cvjetičanina u lice.
Druga vaša blokada Krapikasu, je prelomila susret. Njega je iznervirala, a Sabonisa izbacila iz igre?
Krapikas me grubo faulirao kada sam bio u kontri, dobio je namjernu gešku. Unio mi se u lice, ja sam ga odguravao laktom. U tom momentu zaletio se Sabonis i bukvalno me odnio u reklame. Nakon toga je isključen iz igre. Ostatak susreta mi smo priveli kraju i došli do druge titulu prvaka Evrope.
N.S.
Foto: Ex Yu košarka
