Trakavica nakon „gostovanja“ košarkaške reprezentacije Bosne i Hercegovine u Tuzli i dalje traje. Ne zato što tražimo jeftine senzacije, nego zato što smo kao portal BHbasket odlučili da o svim anomalijama pišemo tek kad prođu utakmice sa Italijom i Litvanijom. Nismo željeli praviti nemir dok traju pripreme, ali nismo pristali ni da pognemo glavu pred samovoljom i privatizacijom reprezentacije.
Nakon što smo secirali manjak autoriteta i višak autonomije u ekipi, a potom otvorili i pitanje famozne press-konferencije na kojoj se nije pojavio niti jedan igrač, osinje gnijezdo je eksplodiralo.
Službeno smo kontaktirali PR menadžera Košarkaškog saveza BiH, Hajrudina Prolića. Umjesto profesionalnog odgovora, Prolić je novinaru Edinu Skokiću sasuo moralne lekcije: kako ima obraza da se javlja i je li navijao za Italiju i Litvaniju kad ih „toliko pljuje“. Poslije se vadio da je to bila privatna komunikacija. Gospodo, niko vas nije zvao privatno da pita šta ste ručali, nego kao službeno lice Saveza. A pošto nas Prolić u porukama proziva da objavimo šta je to bilo na treningu – evo, gospodo, ogolit ćemo scenu do posljednjeg detalja. Neka javnost zna istinu.
Dok je Edin Skokić na prvom treningu u Mejdanu fotografisao reprezentaciju, u uglu dvorane jasno je čuo razgovor kapitena Adina Vrapca i PR-a Hajrudina Prolića. Vrabac je davao instrukciju da BHbasket može snimiti izjavu, ali da ne smije postaviti pitanje. Kada je Skokić prišao i upitao ko to uskraćuje pravo na rad novinaru koji je došao da pošteno zaradi svoj hljeb, Prolić je odmahnuo rukom uz opasku da će objasniti.
Skokić je potom sjeo sa strane i upitao Kenana Kamenjaša, koji se istezao u blizini: „Ko te, Kameni, branio 2018. godine kada te je Boris Džidić otjerao iz reprezentacije?“ Kamenjaš je samo oborio glavu i nastavio istezanje. Šutnja. Zaboravilo se preko noći.
Nošen čistom emocijom – jer Mejdan je naša kuća, hram košarke u kojem smo proveli decenije – Skokić je u trenutku istezanja zakoračio na parket. Prišao je stručnom štabu, selektoru Dariju Gjergji, pomoćnicima Marku Trbiću i Gordanu Firiću, podigao kažiprst i ljudski rekao: „Ja se izvinjavam, samo da pitam kapitena zašto ne mogu postaviti pitanje.“
Vrabac je kratko dobacio: „Nema razloga.“
Skokić je tada krenuo ka izlazu sa terena. Pošteno govoreći, Prolić je u tom momentu bio korektan i na fin način sugerisao da se situacija smiri. Ali, tada se umiješao Kenan Kamenjaš riječima: „Imaš PR menadžera.“ Skokić mu je odgovorio: „Ko je tebe šta pitao?“
A onda na scenu stupa Edin Atić, bahato naređujući: „Hajde, izlazi!“
Na Skokićevo logično pitanje: „Ko je tebe šta pitao?“, Atić izgovara: „Indijanac jedan!“
Skokić mu uzvraća: „Ti si Indijanac.“
Na izlazu sa parketa, u afektu, Skokić mu dobacuje: „Hajde, reci još jednom!“, a kada je Atić ponovio uvredu “Indijanac”, da bi uslijedila je psovka: „Puši k…“, kojom se ne ponosimo, ali i ne kajemo.
Na tome se završilo. Skokić je izašao, sjeo na stolicu uz aut-liniju i oči u oči gledao Atića. Nikakvog fizičkog kontakta nije bilo. Prišli su potom Gjergja i Firić, a selektor je prokomentarisao: „Sad smo svi ispali Indijanci.“
„Nismo, selektore, ovo je nešto sasvim drugo“, odgovorio mu je Skokić.
I jeste nešto sasvim drugo! U Mejdanu, u našem gradu, gdje Vlada Tuzlanskog kantona izdvaja 40.000 KM novca poreskih obveznika – među kojima su i Skokićeve i moje pare – jednom novinaru i domaćinu bahati momak govori da je „Indijanac“. To je bila čista akcija koja je izazvala ljudsku reakciju. Je li Skokić trebao pognuti glavu i šutjeti pred umišljenim zvijezdama? Ako su navikli da im po Sarajevu ili Zenici novinari i publika podilaze, ovdje to neće doživjeti. Meni svojevremeno nisu dali akreditaciju za Grčku pa je nastao problem sa Amerom Čolanom, ali se to institucionalno riješilo. Međutim, sabur i merhamet imaju svoje jasne granice. Kada se ta granica pređe, nastupa legitimna samoodbrana.
To što Prolić u porukama iznosi teške insinuacije i prebrojava patriotska krvna zrnca, govori isključivo o njemu. Njegov posao je da bude profesionalni servis medijima i javnosti, a ne da izigrava moralnu vertikalu. Za to je plaćen novcem saveza, mada je pravo pitanje ko ga je i kako uopšte doveo na tu poziciju.
Reprezentacija Bosne i Hercegovine, Proliću, stoji iznad svih vas i nas. Ona je za mene svetinja, iz razloga koje tebi i sličnima ne moram ni objašnjavati. Isto je i za Edina Skokića.
Pratimo je od 1993. godine, ispratili smo generacije i generacije velikana koji su ginuli za ovaj grb. Ali ovakvu koncentraciju sujeta, ovoliko egoista i ovoliko podijeljenih klanova i tabora u svlačionici – nismo vidjeli nikada u ove tri decenije. Istinu smo pisali i pisat ćemo je uvijek, bez obzira koliko to paralo uši onima koji misle da su veći od Bosne i Hercegovine.
Nedim Salaharević, direktor portala BHbasket
